Савет за родну равноправност Скупштине Града Пожаревца

Локални механизми за родну равноправност

– примена начела родне равноправности на локалном нивоу

У организацији Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије, у сарадњи са UN Women, дана 7. децембра 2018. године у просторијама Палате Србије, одржана је редовна годишња конференција локалних механизама родне равноправности под слоганом „Кључни кораци ка родној равноправности“. Поред представника и представница локалних тела за родну равноправност великог броја градова и општина, на конференцији су учествовали и бројни представници и представнице релевантних државних и недржавних субјеката, сви са заједничким циљем унапређења родне равноправности у Републици Србији.

               Након поздравне речи Гордане Гавриловић, саветнице потпредседнице Владе Србије и председнице Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије, која је овогодишњу конференцију посветила добрим примерима из праксе јединица локалне самоуправе, скуп су поздравили и Николас Бизел, шеф операције Европске уније у Србији и Јелена Секулић Недељковић, пројектна координаторка у UN Women, a затим се приступило првој сесији конференције

У првој сесији конференције најпре је начињен осврт на национални оквир за примену начела родне равноправности, где је Гордана Гавриловић, саветница Координационог тела за родну равноправност, још једном подвукла значај усвајања Националног акционог плана за родну равноправност. Она је потом изложила досадашње активности Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије на пољу имплементације НАП – а за родну равноправност, где су се као примарне сфере деловања искристалисали наставак родно одговорног буџетирања, економско оснаживање жена и увођење статистичког мерног инструмента Индекса родне равноправности, који је Србија израдила као прва држава ван подручја Европске уније.

У наставку сесије, проф. др Марија Бабовић, директорка програма СЕКОНС, представила је прелиминарне резултате евалуације о примени НАП – а за родну равноправност у периоду 2016 – 2018. година. Имплементација НАП – а за родну равноправност пропраћена је у три сегмента. Први сегмент односи се на унапређење свести и културе родне равноправности, где се позитивним мерилом може оценити повећање сигурности жена од родно заснованог насиља, насиља у породици и у партнерским односима, док се на пољу увођења студија рода на универзитетима у земљи нису постигли значајнији резултати. Други сегмент односи се на примену политике и мера једнаких могућности, где су изузетно позитивни резултати постигнути у сфери одлучивања и управљања, с обзиром на то да је у тој области достигнут значајан ниво равноправности жена и мушкараца. Области у којима је ниво равноправности жена и мушкараца низак јесу области родитељства и учешћа у развоју и приступу резултатима развоја у руралним срединама. Као трећи сегмент имплементације НАП – а за родну равноправност анализирано је системско увођење родне перспективе у доношење, спровођење и праћење јавних политика, где је као најзначајније достигнуће истакнуто успостављање функционалних механизама родне равноправности на локалном нивоу  и стварање нормативних оквира за увођење родно одговорног буџетирања, међутим, негативно је оцењен темпо уродњавања буџета, али и остварена сарадња на међународном и регионалном нивоу у примени начела родне равноправности.

Претходно излагање показало се као одличан увод у наставак сесије, када су о родно одговорном буџетирању говориле Оља Јанковић Лековић, пројектна координаторка UN Women и Наташа Окиљ, саветница за родну равноправност СКГО. Оне су истакле да је свега 58 буџетских корисника (40 на националном нивоу и 18 на локалу) дефинисало своје родно одговорне циљеве у оквиру својих надлежности, те да је потребно посветити велику пажњу РОБ – у како би се остварио циљ преласка на програмски вид буџета у задатом року.

Друга сесија конференције у целини је била посвећена примерима из праксе јединица локалне самоуправе и то како добрим примерима и подстицајима, тако и изазовима и потешкоћама са којима су се сусрели у свом раду.

У наставку сесије предочени су примери добре праксе у сарадњи организација цивилног друштва и локалне самоуправе, где је од стране представнице „Три плус“ Чачак, Далиборке Несторовић, као пример добре праксе узет Савет за родну равноправност Скупштине Града Пожаревца који је на путу спровођења акције „Цена минус за три плус“.

Конференцију је привела крају Гордана Гавриловић, саветница у Влади Републике Србије, која је као закључак навела да је малопређашња размена искустава и „научених лекција“ од изузетног значаја на путу све више присутне и остварене родне равноправности. Она је сумирала препоруке локалним механизмима за родну равноправност, истичући у првом реду ускоро доношење Закона о родној равноправности који се у овом тренутку налази у фази нацрта, као и подстицање родно одговорног буџетирања, инволвирање медија у сваку акцију тела за родну равноправност, те давања подршке за формирање сталних координационих сектора на локалу који би се на дневном нивоу бавили родном равноправности.